Ријечи су чудна работа.Ако не знаш да их користиш можеш лако некога да увриједиш.Због једне једине ријечи неки људи не разговарају читав живот.Али пак ако си благоглагољив ријечи дјелују благотворно.Њима можеш да учиниш некога срећним или да му пружиш утјеху кад му је тешко.Опет имаш ријечи којима можеш описати нешто што није лако објаснити.Тако сједим прије неки дан у локалној кафани и слушам разговор једне веселе дружине.Разговор им се највише своди на коментарисање њима познатих људи и појава.Од свих ријечи којима описују људске карактере(ћусло,лотро,смоло…)
највише ми се свиди израз беневрек.И када упитам мени најближег весељака да ми објасни шта је беневрек он ми лаконски одговори:’Па то ти је Владо наш.’И стварно ако знаш човјека схватиш да је довољна та једна звучна ријеч да га опише.Е сад ако си склон предрасудама(а сви смо помало склони зар не?)неке ријечи те лако збуне.Тако кад ти неко каже да се планина зове Лелија ниси баш сигуран да је желиш посјетити.И онда кад се једном натјераш и одеш јој у госте и угледавши је још из даљине одмах схватиш да си био у заблуди.Та старија Зеленгорина сестра те дочека у пуном сјају и опчини те свим својим чарима.Тако ће бити и данас јер управо идемо на њу.
DCIM100GOPROG0143125.JPG
Из Калиновика преко села Јелашца путем који води кроз срце Зеленгоре долазимо до почетка стазе који води на врх Велика Лелија.Стаза води шумским путем кроз густу шуму тако да смо сво вријеме све до Јаблан врела у хладовини.Пут нам пролази у бистрењу свјетске политике и препознавању локалне флоре.Код Јаблан врела обједујемо и чудом се чудим колико ми је мајка хране успјела да стави у мали стари борбени ранац ЈНА.Комотно би могао зимовати на планини.Са пријатељима из Калиновика размјењујемо млијечне производе и мртва је трка чији су бољи.Послије добре гозбе није лако устати али мора се па идемо даље.Излазимо из шуме и полако се пењемо ка врху.Успут срећемо Сарајлије а мало затим и Паљане који су у повратку.Они се чуде што идемо тако касно а ми им објашњавамо да смо велике спавалице.На раскрсници стаза окрећемо десно и уз брдо обрасло клеком стижемо на врх.Са самог врха поглед је прелијеп.Виде се скоро све планине у ближој и даљој околини.Кад смо се добро надисали планинског ваздуха и неизбјежно се фотографисали полазимо назад.
DCIM100GOPROGOPR3185.JPG 
DCIM100GOPROG0083077.JPG 
DCIM100GOPROG0153136.JPG 
DCIM\100GOPRO\G0063057.JPG
И у доласку и повратку користимо прилику да се засладимо малинама и боровницама којих је у изобиљу.Некоме пада на памет да отимамо храну медвједима па престајемо.На неколика пропланка уз стазу расте нека зељаста биљка коју сам крстио у лепушина.Помислим како би била идеална за производњу еко тоалет папира.Но моје снове о лакој и брзој заради распирује Грунф инжењерском дисертацијом.Шта ћеш,што би рекли наши стари:’Нема хљеба без мотике ни визије без бунике.’У повратку смо свратили у Калиновик и мало се дружили са пријатељима планинарима али и са локалним мјештанима.У Невесиње смо стигли доста касно тако да је преостало само да легнем у кревет.За дивно чудо ту ноћ сам спавао као клада и ништа нисам сањао.Кад сам се ујутро пробудио прво што ми је пало на ум је било:’Зашто се супа зове супа?’
Сава Мишковић Лав