Спавање је углавном дивно.Тијело се одмара а ум путује по непрегледном царству снова и мијења вријеме и мјесто чим му негдје досади.Е сад замислите ситуацију лежите негдје у свом једва дочеканом сну у некој хладовини,контеплирате о животу ,вјетар неизбјежно пири кад…пали се моторна тестера марке Husquarna(питате се откуд знам марку тестере,отуд што сам ишао да питам и на моје питање “Која је то марка те тако преде части ти?” видно задовољни руковаоц те машине разбијачице сна ми је одговорио “Husquarna божија ти вјера”) и сви ваши снови посташе само прозирна магла.Љето је сезона набавке дрвета за огрев и то је углавном моје свакојутарње буђење.Додуше има и бољих дана кад ме пробуди куцање хомокинетичког зглоба или цичање ремена а камион за одвоз смећа је рајска музика.Да те пробуди звоно са цркве изгледа као недостижна фантазија.Међутим јутрос сам у тотално другачијој позицији.Жељно очекујем кад ће комшо да покрене машину и да ми с првим притиском на ручицу гаса разбије ту вјековну људску моралну дилему коју је Бора Чорба преточио у стихове “Да ли да устанем или да одустанем?” Наиме обећао сам да ћу ићи у планину са екипом па ми хитно треба буђење.Наравно увијек постоји опција слагати али некако не иде с бојом моје косе а и екипа је добра штета пропустити дружење.Данас се очекује врућина и комшо је поранио таман како ми одговара.Устајем и излазим на балкон са кога се одлично види дио стазе куда ћемо ићи.Сунце тек излази и прелива Црвањ најљепшим бојама.Остао бих још ту да уживам у призору али морам да одем на село да обавим послове и да се вратим да бих их стигао јер они крећу са трга у Невесињу и кроз Невесињско поље доћи ће до Горње Бијење гдје се надам да ћу доћи аутом на вријеме и да с њима наставим даље према Језеру нашем крајњем одредишту.У свој тој фуртутми да што прије обавим све послове срео сам једног познаника који ме видно изненађен питао “Куд ћеш тако рано јеси ли здраво?” Кад сам му на то одговорио да идем у планину да ходам забезекнуто је рекао “О коју ти је то црни кукавче?” Мислио сам се да му мало пропаламудим о стоицизму али нисам имао времена те сам му само рекао “Спремам се за полицију!”Не мање забезекнуте биле су краве кад сам бануо у шталу у цик зоре .На брзину сам обавио све послове и оставио краве на испаши под будним оком електричне чобанице(мајке сваког модерног сељака) и аутомобилом дошао до Горње Бијење.Ауто сам оставио у Горњој Бијењи и пјешке сам пошао уз Себектеш поток и јаругу која дијели ово село на два дијела.У том тренутку планинарска дружина је била у Доњој Бијењи и ја сам одлучио да их сачекам код рампе коју је поставило ловачко удружење али која сада не функционише.Од Горње Бијење иначе постоји шумски пут све до седла испод Лисца.На њега се наставља стари коњски пут који води у Језеро.Управо сам се био испружио на неку оборену букву кад сам чуо вреву и смијех планинара.Да нисам био окружен огромним стаблима букве помислио би да су неки похођани.У то су се почеле појављивати прве фигуре а за њима још и још.Њих тридесетак.Био сам изненађен бројношћу.Ту смо мало одморили и полако кренули даље.С десне стране нам је био Лисац који импозантно дјелује из ове перспективе и топло га препоручујем за рекреативне туре.Углавном смо ишли кроз шуму све до великог пропланка на којем је услијед веће надморске висине вегетација још бујала и све је врвило од разних боја.Ту смо мало вјештачили познавање ботанике било је измишљених назива а богами и позивања на модерне технологије.Све у свему дошли смо до превоја и старом коњском стазом вјешто направљеном да се исти не би претјерано умарали стигли смо до његовог врха и указала нам се потпуно другачија слика.Брежуљкасти терен прошаран стијенама без икакве високе вегетације се пружао пред нама.Све се жутило од кантариона што су многи искористили да уберу ову корисну биљку а уз то и лијепу.Таквим тереном се иде све до усјека којим се почиње спуштање.Он је зарастао у шуму и мало се теже пробити(ту је мало радио косијер) али није страшно.Спуштање се сво наставља кроз шуму(брзо се наиђе на шумски пут) тако да брзо дођете до пута који води с Морина до Језера.Кад га угледате кроз густу шуму Језеро изгледа бајковито.Наравно ту чињеницу користе многи да направе између стотину и тристо двадесет фотографија.Језеро је иначе у дубокој котлини и вода је прилично хладна услијед велике дубине и циркулације воде.То није сметало неким да се купају а неким да се сунчају.Ту смо одмарали уз незаобилазне ужитке љета лубеницу и пипун све док сунце није почело да залази.Вратили смо се аутобусом путем који води преко Морина.Иначе стаза је солидно означена и прилично утабана што је значило да нисмо нимало лутали што ми је једина замјерка јер ипак лутање је звијезда водиља сваког авантуристе.Кад сам стигао у Невесиње морао сам да одем и обавим све оне исте послове од јутрос(кидање,мужа…)и опет сам срео оног познаника.Гледао ме је мало чудно али ништа није питао.Краве такође.Све у свему фин дан.
Сава Мишковић Лав