Uopšteno

Уређивање и обиљежавање планинарских стаза

Уређивање и обиљежавање планинарских стаза је најплеменитији рад у планинарству. Сви знамо коју нам радост доноси кретање по добро уређеној и обиљеженој планинарској стази. Свјесни ове важности сва планинарска друштва и клубови организују више годишњих радних акција са циљем да им стазе буду што боље уређене и маркиране. Сваки планинар би требало да се барем једанпут годишње одазове на неку од ових акција. У даљем тексту наведена су најважнија стандардизована правила маркирања и одржавања планинарских стаза.

1.

Стаза се сматра уређеном ако омогућава безбиједно кретање планином и ако је обиљежена.

2.

Кад стаза пролази кроз ниску и густу шуму мора се очистити од растиња (трње, драча и сл.) грања и срушеног дрвећа. Уколико стаза пролази преко јако стрмог предијела потребно је укопати степенице које омогућавају сигуран ногоступ. На врло опасним мјестима стаза мора бити обезбијеђена ( Клинови, жице, челична ужад и др.) Преко већих потока и мањих ријека треба направити прелаз према потребама и могућностима (поређано камење, брвно, мостић..)

3.

Прије уређивања и обиљежавања врши се избор стазе. Избор стазе се врши тако што се терен којим стаза треба да прође, пређе више пута у оба смијера.

4.

Обиљежавају се стазе које су претходно изабране и уређене. Стазе се обиљежавају стандардним планинарским знацима за маркацију и одговарајућим таблама.

5.

Таблама се дају обавјештења о правцу кретања (путокази) и о другим подацима значајним за безбиједно кретање планином.

6.

Путокази су једноставне табле обојене црвеном бојом са подацима о правцу кретања, који су исписани бијелом бојом. Стандардни путокази су димензија око 15х50цм са сужењем у облику стрелице на страни која показује правац кретања и постављају се на дрвећу, оградама или стативу како би били лако уочљиви.

7.

Остале табле за обавјештавање имају дужину око 40цм, а ширину према потреби. На црвеној подлози уписују се бијелом бојом подаци о стази ( број стазе, циљ, пролазна мјеста и приближно потребно вријеме хода).

8.

Путокази се постављају према потреби, а табле за обавјештавање на почетку стазе из оба смијера и на мјестима гдjе се укрштају или рачвају.

9.

Основни маркациони знак је црвено – бијели круг. Стандардни знак има бијелу тачку пречника око 6 цм и црвени прстен око бијеле тачке ширине око 3 цм. Изузетно по потреби, могу се правити и већи знаци од стандардног.

10.

Маркациони знаци се цртају на чврстим и трајним предметима (дрво, стуб, непокретни већи камен..), тако да могу бити уочени са веће удаљености на стази и то по правилу са десне стране у правцу кретања и на висини од око 170 цм од тла. Ако нема могућности да се уцрта стандардни знак за маркацију, може се око мањег стабла уцртати црвено-бијело-црвени прстен. Прстен има бијели појас ширине око 6 цм, и два појаса(изнад и испод) црвене боје ширине сваки око 3 цм .

11.

На стијени поред стазе може се , по потреби нацртати црвено-бијело-црвена трака ширине око 10цм и дужине око 20цм, која се уцртава тако да својом дужином означава правац кретања.

12.

На мјестима гдjе стаза нагло мијења правац кретања или са бољег пута прелази на мање уочљиву путању поред основног маркационог знака уцртава се црвеном бојом и стрелица која показује правац скретања. Стрелица која показује одвајање стазе према објекту за воду црта се бијелом бојом. Нагло ломљење и скретање стазе може бити означено угловима односно луковима уцтраним црвеном бојом.

13.

На око 50 метара испред мјеста гдjе се стазе укрштају или рачвају, поред маркационог знака уцртава се и знак за укрштање. То је знак  „Х“ нацртан црвеном бојом величине око 15х15цм. Кад је потребно да се нешто обрати посебна пажња, уцртава се црвеном бојом „?“. Тај знак може пратити и табла са обавјештењем ( нарочито ако је потребно указати на опасна или посебно интересантна мјеста).

14.

На мјестима гдjе нема погодних предмета за уцртавање маркације, може се по потреби постављати дрвено коље или металне цијеви или стубови са уцртаним црвено-бијело-црвеним прстеном или се укопати већи камен са уцртаним основним маркационом знаком. За зимске услове, ако стандардна маркација није довољна постављају се дрвене или металне мотке, цијеви или стубови дужине око 3-4 метра са црвено-бијело-црвеном таблом која показује правац стазе.

15.

За радове на маркирању треба изабрати погодно вријеме. Најбољи резултати се постижу кад је суво, топло и вјетровито вријеме (боја се тада брже суши и мање разлива). У шуми треба сачекати да дрвеће олиста.

МАРКАЦИЈЕ

Основна маркација

Округла маркација основна је ознака у маркирању и она се поставља кад год је то могуће. Постављају се на дрвећу, камењу, оградама, зградама, стубовима за струју и телефон и др. Округла маркација се може поставити у усправан, коси или водораван положај у односу на правац гледања.

Округла маркација састоји се од бијелог круга окруженог црвеним прстеном. Вањски пречник маркације је 12 цм, а пречник бијело круга у средини је 6 цм. Црвени прстен широк је 3 цм тако да је однос између пречника маркације и пречника бијелог круга 2:1. Изузетно се, ради боље уочавања, може поставити и понека већа маркација, нпр. на удаљеном крају ливаде. Највећи вањски пречник маркације може у том случају бити 20 – 25 цм. У пракси се између бијелог круга и црвенога прстена оставља размак 1 – 3 мм да се боје не додирују и не цуре једна преко друге.

На стаблима се маркације постављају у правилу на висини очију (1,7 – 2 метра). На путевима гдје зими има много снијега па би због наслага такве маркације могле бити заклоњене, осим маркација на уобичајеној висини постављају се и тзв. зимске маркације на већој висини.

Маркације се у правилу цртају, али се могу израдити и пластичне округле маркације. Недостатак тих маркација је што се лако скину, па несавјесним излетницима служе као сувенир, а догађа се и да напукну, због урастања ексера у дрво. Уз то, не могу се постављати на камење. Пластичне и металне маркације боље је избјегавати.

Појасна маркација

Појасна маркација поставља се на танко дрво и металне цијеви, пречника мањег од 6 цм, гдје се не може поставити округла маркација. Састоји се од три по­јаса: једног бијеле боје и два црвене боје, који се постављају попречно на смијер раста дрвета, најчешће водоравно. Бијели је појас у средини ознаке, а по један црвени појас изнад и испод бијелог. Димензије су им једнаке као и код округле маркације, што значи да је бијели појас широк 6 цм, а црвени појаси 3 цм, с разма­ком између боја 1 – 3 мм.

Ако се након неколико година при обнови појасних маркација утврди да се повећао пречник дрвета, умјесто појасне маркације поста­вљамо округлу маркацију, а вишак појасне маркације остружемо или премажемо сивом темељном бојом.

Двострука појасна маркација

У случају када у близини нема дрвета дебљег од пречника прста, поставља се, ради бољег уочавања, двострука појасна маркација (два појаса бијеле и три појаса црвене боје), укупне висине 21 цм.

Округла маркација с додатним линијама

Поставља се на камењу, а две додатне црве­не црте (»репићи«) усмерене су према најближим сусједним маркацијама. Додатне црте широке су 2 – 3 цм и дугачке 5 цм, мјерено од вањског руба маркације. Ове маркације поста­вљају се у хоризонталном или косом положају, тако да су видљиве и из супротног смијера. Не постављају се никада у усправном положају, нпр. на дрвету. Округла маркација с репићима изузетак је када маркације воде шумом гдје стаза још није угажена и пут кривуда, а скретања нису јаче изражена, па се испод маркације не поставља стрелица. Тада се на округлу маркацију у усправном положају поставља само један репић у смјеру следеће маркације.

У новије време се све више користе маркације с репићима.

Паралелна маркација

Паралелна маркација поставља се на камењу, у водоравном и косом положају. Мора бити видљива из оба смијера, а поставља се у смијеру пута. Ако пут скреће, успоредна се маркација ломи под углом у смијеру прве идуће маркације.

Између две црвене црте дужине око 20 цм и ширине 3 цм, поставља се бијела линија једнаке ширине – 3 цм, с уобичајеним малим размаком између боја. Честа је грешка бијела линија ширине 6 цм, као код појасне маркације!

Црвена линија

Црвена линија поставља се на ниском камењу на ливади, или у камењару, између две маркације, посебно тамо гдје стаза није довољно видљива или је нема, па размак између две маркације мора бити мањи. Уместо округле маркације на сваких 15 – 25 метара, поставља се наизменично округла маркација – црвена линија – округла маркација – црвена линија итд. Линија се не поставља на дрвеће, стубове и сл., на које постављамо округле или појасне маркације.

Црвена линија, равна линија мора бити видљива из оба смијера. Дугачка је око 20 цм, а широка 3 цм. На тамном камењу уместо црвене поставља се бијела линија истих димензија. Ако стаза скреће, линија се ломи у смијеру прве идуће маркације.

Ознака X

Ознака X испод округле маркације поставља се 30 до 50 метара пре укрштања маркираних путева, и то само испод округле маркације. Ова ознака је врло важна јер упозорава планинаре да слиједи укрштање маркираних путева. Из сваког се смијера поставља само једна таква ознака. Црте у ознаци X широке су 1,5 до 2 цм (ширина киста), а укрштају се под углом од 90 степени. Ако нема простора уз округлу маркацију, ознака X може се изузетно поставити и одвојено од округле маркације.

Испред планинарских кућа, које су ује­дно раскрсница више маркираних путева, не поста­вљамо ознаку X, јер су ти објекти добро уочљиви. Кратки маркирани пут према извору, цистерни, видиковцу и сл. не треба обиљежити ознаком X, већ натписом, нпр: »ВОДА 30 м« и стрелицом или: »ВИДИКОВАЦ 5 мин« и стрелицом.

Стрелица испод округле маркације

Стрелица испод округле маркације означава да пут нагло мијења смер. Стрелица се поставља водоравно испод округле маркације, а може бити усмерена улево или удесно. Ако пут иза скретања води узбрдо или низбрдо, стрелица се може поставити под углом. Стрелица испод округле маркације дугачка је око 15 цм, а кракови су дугачки 6 цм и широки 2 цм. Када треба посебно нагласити скретање, стрелица се може и обрубити. Тада се око бијеле стрелице поставља црвени обруб ширине 2 цм. Изме­ђу бијеле и црвене боје оставља се размак 1 – 3 мм. Црвена се стрелица не обрубљује белом бојом! Уз маркације са стрелицом не поставља се слово ни број.

Слово испод округле маркације

Слово испод округле маркације је скраћеница која означава да тим путом води траса планинарске стазе. Најчешће је то једно слово, понекад два, а ређе 3 до 4 слова. Поставља се на почетку пута, одмах након укрштања маркираних путева и повремено на путу, нпр. сваких 15 до 30 минута хода. Ако истом трасом воде две стазе, уз једну се маркацију постави слово једне стазе, а уз неку следећу маркацију слово друге стазе. Примери: В – Велики планинарски пут, Г – Горански планинарски пут.

Бројка испод округле маркације

Бројка испод округле маркације представља бројчану ознаку маркираног пута. Поста­вља се на почетку пута, одмах иза укрштања маркираних путева и повремено на путу, нпр. сваких 15 до 30 минута хода. Остала правила су иста као и за слово испод округле маркације.

Ознаке на ливадама или у камењару

Ознаке на ливадама или у камењару постављају се на оном дијелу маркираног пута који пролази преко великих ливада или камењара. Користимо више врста ознака, у зависности од терена:

Дрвени колци или металне цијеви учвршћују се у тло наслаганим камењем или бетонирањем, а при врху мотке поставља се појасна маркација. На врх дрвене мотке може се натакнути лименка од сока или пива од 0,33 л или сл., да се дрво заштити од влаге. На лименци се претходно нацрта појасна маркација. Размак између ознака је 30 – 50 м.

Готови бетонски стубови, фабрички израђени (10×15×100 цм или сл.), могу се укопати на ливадама на којима нема природног камења. Могу бити армирани, нису скупи, али су тешки за ношење. На врху поставимо округлу маркацију с обе стране. Рупу избушимо помоћу сврдла за земљу. Пошто се ступ постави у рупу, празни простор око стуба испуни се извађеном земљом.

Наслагано камење, у облику купе, висине пола до једног метра (без колца или стуба), с маркацијом на највишем камену, такође помаже у сналажењу по магли и снијегу.

Камени чуњ састоји се од великог камена, на којем је нешто мањи, на њему још мањи итд. Поставља се на каменитом терену гдjе пут није видљив. На камени чуњ не стављамо маркације, јер камење није учвршћено, па га несавјесни пролазници могу преместити. Висине су 30 – 60 цм.